Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Манастир Тресије
Аутор: Катарина Живановић, Број 939, Рубрика Духовна ризница
На обронку Космаја, на северозападној страни, налази се манастир Тресије. О лепоти те највише планине северне Шумадије многи су писали, а о манастиру - многи су и многи ће. Они некако и иду заједно. Тешко је Космај замислити без Тресија, а и Тресије без Космаја. Његове шуме окружују манастир са три стране, дају му мир и тишину коју испуњава једино звук црквених звона. Она су постављена крајем 13. века за време краља Драгугина, а један век касније деспот Стефан, син кнеза Лазара, обновио је и доградио постојеће Тресије. Манастир је потом растао и развијао се, да би средином 16. века постао по братству најбројнији манастир Београдског пашалука (забележено од стране турских пописивача 1560). Али тај развој није трајао дуго. Манастир је преживљавао судбину свога народа - како је Турско царство губило на својој снази, тако су Турци свој бес искаљивали на Србима и њиховим светињама.
Крајем 17. века, пред налетима Турака, Срби су се повлачили ка северу, а космајски манастир остао је разрушен и опљачкан. Највећи број његових монаха задржао се у манастиру Раковици. Они су 1709. са људима добре воље обновили Тресије, што је остало забележено и у камен-плочи. Међутим, неких тридесетак година касније, манастир поново бива разрушен. Следе године буна и устанака.
Пуна два века манастир је у рушевинама, али и даље у мислима и срцима Космајаца, који се над његовим остацима моле. Дошао је и 20. век. По предању, једна жена је уснила да манастир треба обновити. То је дошло до патријарха, па је 1936. године започета обнова Тресија, али је и она због бурних времена текла споро.
Манастир данас
Како данас изгледају Тресије? О њему се брине старешина манастира, архимандрит Јован који је ту од 1951, када је дошао као искушеник. Сада је он једини монах у манастиру. Увек спреман да саслуша, посаветује, иако га здравље по мало издаје, никада није одбио разговор са било ким ко га потражи. Поред њега, ту је и један искушеник, младић. На питање шта је био његов мотив да напусти дотадашњи начин живота и да дође у манастир, кроз осмех одговара: „Као и код свих, љубав!“
Манастир је посвећен Сабору Светих Архангела. Редовно и посебно слави Св. Архангела Гаврила (26. јул), Св. Илију (2. август), Св. Симеона (14. септембар) и Св. Архангела Михаила (21. новембар). Под његовим покровитељством организују се и различите културно-уметничке манифестације: књижевни програм „Под липама манастира Тресије“, „Дани Милована Видаковића“, када почиње са радом и ликовна колонија састављена углавном од школске деце. Ту је и Сабор фрулаша који је оцу Јовану посебно драг, јер и сам свира фрулу веома добро. Манастир је укључен и у издавачку делатност: многе књижице и брошуре су одавде отишле у штампарију.
На иницијативу оца Јована, током деведесетих година прошлог века изграђен је нови конак. Камен темељац донет је са Свете Горе. Поред конака саграђен је и нови звоник, као и улазна капија изнад које је купола са звоном. На самом манастиру радови су стали углавном због недостатка средстава. Неопходно га је обновити и сазидати оно што је дотрајало и оштећено, а пара нема. Отац Јован се нада да ће га здравље послужити док се манастир у потпуности не обнови, као и да ће се поново, попут три века раније, људи добре воље укључити у акцију изградње, и помоћи, пре свега финансијски.
Овај манастир то заслужује. О његовој лепоти не треба трошити речи, њу треба доживети, а врата Тресија су свима увек отворена.
